Odgovor Prof. Vuletića na otkazivanje učešća ekipa UB na EUI 2018

FOTO: FK Partizan

Poštovana prof. Popović,

Oprostite, molim Vas, na slobodi da Vam se obratim ovim elektronskim putem. Razlog tome leži u okolnosti da je sastanak uživo sa Vama jako teško i složeno zakazati i održati, pa sam na poslednji čekao nešto više od godinu i po dana. Kako bi novi period išekivanja da do nađeg susreta dođe iziskivao bar još toliko, osetio sam se slobodnim, posebno imajući u vidu zaključak sa poslednjeg upriličenog sastanka da treba da budemo u elektronskoj komunikaciji, da Vam se ovim putem obratim.

Neposredan razlog mom pismu Vama je Vaša današnja elektronska prepiska sa izvesnim gospodinom Santosom iz EUSA-e. U tom pismu Vi ste izvoleli nagovestiti da “sa žaljenjem povlačite dva tima Univerziteta u Beogradu usled nemogućnosti da budu plaćene kotizacije za studente”.

Možda se Vi sada pitate kako sam ja došao u posed ovog pisma, međutim, uprkos tome što ću Vam i na to hipotetičko pitanje dati odgovor, pravo pitanje je kako je moguće da ja, kao selektor jedne od dve pomenute ekipe iz Vašeg pisma, ništa o tome, od Vas niti od bilo kog zvaničnika iz Sportskog udruženja Univerziteta u Beogradu (SUUB) koje ste odredili za komunikaciju sa mnom, nisam čuo? Kako je moguće da do momenta, kada vam ovo pismo pišem, o tome niko ni od studenata, koji su određeni kao futsal putnici za Evropske univerzitetske igre u Koimbri, takođe ništa ne zna? Da li Ste, možda, razmišljali o tome da mi tu informaciju na bilo koji način učinite dostupnom, ne hajući što studenti svakodnevno vredno treniraju i pripremaju se za ovo najveće takmičenje na koje se odlazi u proseku samo dva puta u životu?

Međutim, ovu Vašu korespodenciju mi je dostupnom učinio predsednik USSS, g. Siniša Jasnić, imajući u vidu da je najmanje što se može učiniti da me, kao prvog čoveka Futsal reprerentacije Univerziteta u Beogradu (FRUB), obavesti o Vašoj jednostranoj odluci koju ste izvoleli da saopštite izvesnom gospodinu Santosu.

Uvidom u to Vaše elektronsko pismo, ustanovio sam da se, na početku vajkate i lamentirate što EUSA “ne razume ozbiljnost situacije i što ne omogućava da univerzitetska sredstva budu direktno uplaćena ovoj organizaciji”.

Nije mi bilo jasno o čemu tačno govorite u ovom pismu pa sam potražio odgovore. Ukoliko sam dobro razumeo, a Vi me uvek možete demantovati, razlog za ovakvo Vaše postupanje je u tome što EUSA ne želi da izađe u susret Vašoj nestatutarnoj molbi i da omogući da se fakture za plaćanje ispostave Pravnom i Fakultetu organizacionih nauka, već Vas upućuje da, statutarno, novac za akreditacije uplatite nacionalnoj univeritetskoj organizaciji (USSS) koja je i nadležna da ta sredstva uplati EUSA-i i koja formalno prijavljuje ekipe?!

Ne mogu a da se, ovom prilikom, ne zapitam u čemu leži problem ukoliko su sredstva obezbeđena i ukoliko je primarni interes da Univerzitet u Beogradu pošalje, kako Ste sami izjavili, bar dve svoje ekipe na ovo takmičenje? Ne želim da verujem da razlog leži u Vašoj rezervisanosti prema predsedniku USSS i nekoj vrsti neprofesionalnog bojkota koji sprovodite sa mesta prorektora za međunarodnu saradnju Univerziteta u Beogradu. Tim pre ne želim u to da verujem budući da je sportski direktor SUUB, Aleksandar Vićentijević, nekoliko dana ranije, poslao spisak igrača i članova stručnog štaba futsal reprezentacije baš tom istom USSS-u. Deluje mi prilično neubedljivo da u jednom danu imate komunikaciju sa USSS a u drugom je odričete.

Međutim, ovom prilikom želim da Vas podsetim da je Univerzitet u Beogradu preko svog Sportskog udruženja, ekipe za Evropske univerzitetske igre trebalo da prijavi još u prvim mesecima ove godine. Ono to nije učinilo. Ekipe je, koliko sam informisan, nakon toga, prijavio USSS, koji, podvlačim zbog drugih koji će ovo pismo čitati, nije u obavezi to da učini (uprkos onom poslednjem lažnom tekstu u dnevnim novinama Blic, koji sam pogledao jer se jednim delom ticao i futsal reprezentacije).

Nakon što je na sebe preuzeo obavezu na koju nije bio mandatoran, USSS, je omogućio i Univerzitetu u Beogradu da pošalje onoliko ekipa za koliko proceni da je optimalno. A ni to nije morao. Izbor je pao na prošlogodišnje osvajače Međununivezitetskog republičkog takmičenja, muški futsal i mušku košarku.

Međutim, Vi, nakon što Vam nije onemogućeno nestatutarno ponašanje, se jedite i nagoveštavate da ćete povući dve predviđene ekipe i izostati sa predstojeće Rektorske konferencije u Koimbri.

Ovo, čini se, neodoljivo liči na stihove čika Jove Zmaja o Lazi materinoj mazi:

“Kad ga žulji cipela, on cipelu tuče.

Tad ga ruka zaboli pa onda jauče.”

Poštovana prof. Popović, ja sam Vas upoznao 2016. godine, neposredno pred tadašnje Igre koje su se organizovale u Zagrebu, na kojima Ste boravili u delegaciji sa tadašnjim (i sadašnjim) predsednikom USSS i tadašnjim (i sadašnjim) Ministrom za omladinu i sport Republike Srbije. Vaše funkcije su vas tada obavezivale na profesionalnu saradnju bez obzira na lične stavove. Upravo je, to ne treba ni potencirati, suština odgovornosti da se komunicira i sarađuje sa legalnim nosiocima funkcija sve dok neki od sudova na teritoriji Republike Srbije ne odluče o bilo čijoj eventualnoj krivici. Presumpcija nevinosti, uče studenti druge godine Pravnog fakulteta, zahteva da niko ne može biti oglašen krivim dok to ne bude dokazano. Ne u medijima. Ne u policijskim istragama. Ne ni u tužilaštvu. Isključivo i samo na sudu. Vama bi, kao izabranom rektoru Univerziteta u Beogradu, to trebalo da je poznato kao i okolnost da svi nosioci funkcija imaju obavezu da komuniciraju i sarađuju međusobno dok su na tim funkcijama.

Meni se, na primer, ne mora dopadati što ste Vi izabrani rektor, međutim ja izuzetno poštujem funkciju na kojoj se nalazite i sa Vama komuniciram službeno i sa osećajem odgovornosti prema studentima.

Ta odgovornost me inspiriše da Vas podsetim da je Luj XIV svojevremeno izgovorio, u trenucima kada je mislio da je veći od države kojom vlada, “L’ État, c’est moi – Država, to sam ja.”

Univerzitet, međutim, počiva na ideji da je rektor, još od bolonjskog univerziteta, samo primus inter pares – prvi među jednakima, sledeći maksimu iz perioda rimskog principata.

Univerzitet, poštovana prof. Popović, je podjednako i Vaša i moja kuća a još više kuća naših studenata. Niko nema pravo da interese studenata i univerziteta podređuje svojim privatnim obračunima, ličnim nezadovoljstvima i zaštiti nekih pojedinaca koji se kriju iza Vašeg imena a postupaju nezakonito i nestatutarno u okviru SUUB. Naš je univertitet mnogo stariji i ugledniji od svih nas pojedinačno i mi smo tu da služimo njegovoj slavi i ugledu u svakoj prilici. To senzibilnost posebno mora da oseća izabrani rektor.

Međutim, Vi samovlasno, bez konsultacija sa bilo kim donosite odluku da studenti ne putuju u Koimbru.

U čije ime Vi to činite? Šta znači Vaš potpis “izabrani rektor”? Mi, na Pravnom fakultetu, imamo izabranog Dekana, prof. Zorana Mirkovića. Međutim, njegov mandat dekana kao i Vaš rektora počinje tek 1. oktobra. Do tada sva dokumenta potpisuje naš VD Dekana, prof. Vladan Petrov. Kako bi to izgledalo kada bi dokumenta do 1. oktobra potpisivao “Zoran Mirković, izabrani dekan”? Vi, koliko mi je poznato, niste podneli ostavku na mesto prorektora za međunarodnu saradnju pa je sasvim bilo uputno da se potpišete funkcijom koju zaista legalno obavljate.

Ne bi to promenilo bilo šta na polju argumentacije. Studenti Univerziteta u Beogradu, članovi futsal reprezentacije, već 15 dana svakodnevno i mukotrpno treniraju za ovo takmičenje. Ne znaju niti ih zanimaju obračuni između nosilaca različitih funkcija. Oni su studenti i sportisti. Vredni. Marljivi. Odlučni da sve sve svoje letnje privatne planove podrede interesu Univerziteta u Beogradu. Oni ne smeju i neće biti taoci Siniše Jasnića ali neće i ne smeju biti taoci ni prof. Ivanke Popović, izabranog rektora, niti Miloša Obradovića, predsednika SUUB.

Naprotiv, Siniša, Ivanka, Vladimir i Miloš su tu zbog njih i za njih.

Slobodan sam, sledstveno ovome, da Vas izvestim (budući da ja znam za red) da će futsal reprezentacija Univerzitteta u Beogradu putovati na Evropske univerzitetske igre u Koimbri i dostojanstveno i časno braniti boje našeg Univerziteta.

Baš kao što već sutra tamo putuju odbojkaši i rukometaši, takođe studenti Univerziteta u Beogradu.

Njih neće zanimati, jer ja to neću dozvoliti, da li je (i zašto nije) njihov Univerzitet platio i jedan dinar za njihovo učešće. Neka o tome sudi javnost. Oni će putovati sredstvima koja su obezbeđena od strane Vlade Republike Srbije.

I predstavljaće i Univerzitet u Beogradu i Republiku Srbiju čiji su republički šampioni a ne Ivanku, Vladimira, Sinišu ili Miloša. I niko, pa ni izabrani rektor, te studente ne sme da naziva falsifikatorima i da im odriče svojstvo predstavnika Univerztiteta u Beogradu!

Vi samo imate mandat da odlučite o Vašem odlasku u Koimbru. Bilo bi dobro i korisno za Univerzitet i funkciju koju obavljate da budete prisutni na rektorskoj konferenciji.

Međutim, svako je gospodar svojih odluka i talac njihovih posledica.

Najzad, raduje me i Vaša najava da ćete na budućoj rektorskoj konferenciji govoriti i o korupciji u sportu. Voleo bih da, tom prilikom, jedna od tema bude i nezakonistost u radu Sportskog udruženja Univerztiteta u Beogradu čiji ste Vi član Upravnog odbora.

Biće to prava prilika da se detaljnije upoznamo da okolnostima da se skupština ovog udruženja nikada nije sastala nakon osnivanja kao i da se njen Nadzorni odbor nikada nije konstituisao, pa ne postoji niti transparentnost u njenom radu niti kontrola nad poslovanjem.

Molim Vas da i ovom prilikom primite izraze mog najvišeg poštovanja,

dr Vladimir Vuletić,

vanredni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu

selektor muške futsal reprezentacije Univerziteta u Beogradu